Сматрамо да савремени човек не може разумети ни себе ни свет у којем живи уколико не познаје сопствене корене. Зато желимо да подстакнемо поновно откривање нашег културног наслеђа и да га приближимо новим генерацијама. Не желимо само да чувамо оно што смо наследили, већ и да подстакнемо стваралаштво, размишљање и трагање за новим путевима који ће то наслеђе учинити живим и у будућности.

Пламен је симбол онога што се преноси из генерације у генерацију — светлости која не сме бити угашена. Наш задатак је да тај пламен чувамо, али и да га преносимо даље. Зато су у средишту нашег рада историја, књижевност, филозофија, уметност, мит, традиција, духовност и култура, као и питања која се тичу човека, заједнице и њиховог места у савременом свету.

Кроз текстове, предавања, разговоре, издавачке пројекте и друге облике културног деловања, желимо да окупимо људе које повезује интересовање за дубље разумевање сопственог наслеђа. Верујемо у значај слободне мисли, озбиљног проучавања и непосредног сусрета са великим делима прошлости. Наш циљ није површно понављање готових образаца, већ развијање способности да сами мислимо, истражујемо и стварамо.

Уверени смо да култура није музејски остатак прошлости, већ жива сила која обликује човеков поглед на свет. Зато желимо да поново повежемо прошлост, садашњост и будућност — да разумемо оно што смо били, да препознамо оно што смо данас и да промишљамо оно што можемо постати.

Наш рад заснива се на једноставној мисли: не можемо бранити и градити оно што не познајемо. Зато је први корак памћење, други разумевање, а трећи стварање.

Културни клуб Пламен има за циљ да буде место сусрета људи који верују да култура има снагу да обликује човека, а човек — својим деловањем — може да обликује будућност. Желимо да створимо заједницу која ће читати, учити, разговарати, стварати и чувати оно највредније што смо наследили.

Наш одговор на изазове времена остаје вера у човека, његову стваралачку снагу и могућност духовног препорода.

„Што се тиче Европљана, по мом мишљењу, све указује на то да ће у будућности бити принуђени да се суоче са огромним изазовима и страшним недаћама, које нису ограничене само на питање имиграције. У тим искушењима пружиће им се прилика да се поново роде и поново пронађу себе. Верујем у посебне способности Европљана, који су тренутно само привремено уснули. Верујем у њихову способност да делују, њихову стваралачку снагу и буђење њихове енергије. Препород ће доћи. Када? Не знам, али не сумњам да ће се догодити.“

Доминик Венер, Le Choc de l’histoire, 2011.